U uvodnom delu ovog članka analizirat ćemo različite aspekte ranjivosti radne snage i proučiti uticaj krize na status zaposlenih, s posebnim naglaskom na posebno osetljive radnike. No, ovaj put usmerićemo se na neformalno zaposlene radnike, koji su suočili s najvećim izazovima tokom ekonomske krize.

U normalnim uslovima, smanjenje neformalne zaposlenosti može se smatrati pozitivnim korakom, jer obično ukazuje na formalizaciju tržišta rada. Međutim, u vreme ekonomske krize, situacija je suprotna. Neformalna zaposlenost postaje izrazito ciklična i brže opada nego formalna zaposlenost, što smo već videli tokom prethodne ekonomske krize od 2009. do 2012. godine.

Nedostatak redovnih prihoda, ograničena štednja i pristup socijalnoj zaštiti čine neformalne radnike posebno ranjivima. Gubitak posla tokom krize stavlja ih u situaciju borbe za opstanak, povećavajući njihov rizik od siromaštva i socijalne isključenosti. Procene Međunarodne organizacije rada ukazuju na potencijalni pad mesečnih prihoda neformalnih radnika u različitim ekonomijama, pri čemu bi prosečan mesečni prihod mogao pasti za značajne procente.

Tabela prikazuje dramatične promene u zapošljavanju tokom 2020. godine u Srbiji. Dok je formalna zaposlenost imala određeni rast, neformalna zaposlenost pretrpela je značajan pad. Ovo je rezultiralo smanjenjem stope neformalne zaposlenosti s 18,2% u 2019. na 16,3% u 2020. godini. Najveći pad zabeležen je tokom drugog kvartala, tokom karantina, i četvrtog kvartala usled smanjenja tražnje tokom trećeg talasa pandemije.

Gledajući sektorske promene, poljoprivreda je imala najveći gubitak radnih mesta, s obzirom na to da je preko 40% neformalno zaposlenih angažovano u ovom sektoru. Međutim, najinteresantnije promene dogodile su se u sektoru stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti, gde je neformalna zaposlenost opala za gotovo 90% u odnosu na prvi kvartal. Ostali sektori koji su pretrpeli značajan gubitak radnih mesta uključuju saobraćaj i skladištenje, ostale usluge, prerađivačku industriju, usluge smeštaja i hrane, te trgovinu na veliko i malo, dok je građevinarstvo, iznenađujuće, beležilo rast.

Smanjenje neformalne zaposlenosti od oko 10% u odnosu na prethodnu godinu predstavlja značajan izazov za ovu kategoriju radnika. S obzirom na sve ove promene, važno je razmotriti kako se neformalni radnici suočavaju s krizom i kako im se može pružiti bolja zaštita u budućnosti.