Dobre stvari: Par kolega iz produkcije.

Loše stvari: Idete na 3-4 inicijalna razgovora za posao, koji u suštini mogu biti gotovi za pola sata, ali menadžment odluči da vam ispriča celu svoju životnu priču i samim tim izgubite 5-6 sati svog života. Da ne pričam o tome da se ne drže ničega što ste inicijalno dogovorili, već samo klimaju glavom, kao da pristaju na sve uslove, a onda pred samo potpisivanje nazovi "ugovora" vam obore platu sa 800 na 640eur (na koju vas svakako ne prijave i ne isplate u roku od mesec dana, kao što pričaju) i da ste prijavljeni na minimalac. Na poslednjem vas provedu kroz firmu i shvatite u koju rupetinu ste došli, ali kažete - nema veze, valjda su lagani ljudi. Počnete da radite, u fazonu ste super je ovaj tempo i kolektiv, sve se završava na vreme, optimalni rokovi i sve je kako treba. Vrlo brzo shvatite posle 2 nedelje u kakvu Skubi Du firmu ste došli. Od autoškole koju smo dogovorili kao kompromis zbog manje plate na početku ništa nije bilo, nego sam dobio genijalno rešenje - a što ja od svoje plate da ne izdvojim, pa da preko njih plaćam sebi časove (čitaj i ovo plate što imam da mi smanje; hvala prijatelju, mogu i sam sebi da plaćam); saznajete da postoji bela i crna nedelja za isplatu (navodno vas isplaćuju po malo svake nedelje); da je budžet za hranu kada vas šalju bogu iza leđa na teren 500 dinara za ceo radni dan i da su dnevnice bedne; pitanje je da li imate zdravstveno osiguranje; saznate kojim kolegama koliko duguju (nekima su i po pola miliona dinara dugovali); odlazite na (aproduktivne) sastanke sa "gornjim domom" koji traju od jutra do sutra (dok vama gori pod nogama s rokovima i projektima koji čekaju) i u kojima samo slušate vređanje koleginica najodvratnijim komentarima, nekontrolisano pušenje i ispijanje viskija kao da je voda u sred radnog vremena i dizanje ega jedni drugima; saznate da rade samo kao podizvođači državnim firmama; da postoji 4 direktora na 3 radnika. U trećoj nedelji se već pitate gde je plata, pa onda doživite šok sa pogađanjem cifre po kojoj vas isplaćuju (10-15 hiljada dinara na ruke) i tempom kojim vas isplaćuju. Saznajete da nećete ni onaj deo "na belo" primiti, a tek da nema ništa od autoškole i da to vi nikako niste naznačili; uredno morate da idete svaki dan do gornjeg doma da se upisujete kad ste došli i kad ste otišli, kao i da slušate nepotrebne i nepristojne komentare na vaš rad. Pre nego što sam dao otkaz, došli su do genijalne ideje da mikromenadžuju produkciju (donji dom) - da se na svakih pola sata-sat prati ko šta radi (pošto su se ovi jel'te ubili od rada da nađu klijente i da isplate sve radnike kojima duguju), a to je katastrofa za ljude koji vole da uđu u ritam i da vas niko ne ometa dok radite, samim tim vam suptilno kažu da nemaju poverenja u vaš rad. Sve su više potcenjivali moj rad, kao da imamo najbolje moguće uslove za rad, davali su rokove koje nikako nije moguće ispuniti i da ste najbolji montažer. Isplaćen sam tek 15. januara za ono što sam radio od polovine oktobra do polovine novembra. Ne mogu da zamislim šta bi bilo da imam porodicu i da radim u ovakvoj firmi. Sve u svemu pakao od firme.. Iskompleksirana grupa ljudi koja se igra biznisa