Dobre stvari: Redovna plata, ali naravno mizarna. Plata se dobija na kasicicu. Iz dva dela. Dobijete pola plate u iznosu od dvadeset i neku hiljadu, i ne znate sta cete pre sa tim novcem. A direktori i mrmazeri imaju platu od nekoliko hiljada evra, i naravno kad prime polovinu, pitaju se pa kako vi ne mozete da prezivite. Ne mozemo jer se radnicima daje najmanja moguca plata u svetu.

Loše stvari: Odnos nadredjenih sa radnicima. PLATA. Smatram da jedna pekarska inustrija, ne moze da se poredi u poslu sa objektima poput Ideje, Rode, itd. Oni se porede sa njima po pitanju plate. A ne shvataju da svi ti objekti mesovite robe, u smeni ima po 10 i vise radnika. A u pekari Hleb i kifle, radna snaga je svedena na minimum svakog minimuma. U toj meri da jedna osoba moze da otvori objekat(pot tim se podrazumeva, ptimanje robe, pecenje proizvoda, odraditi papiroloski deo, i naravno sama prodaja) i naravno posle cekas i gledas da li ce neko doci da radi drugu smenu, ili ostajes sam ceo dan, i tako sve u krug svaki dan. Pritisak kojibse vrsi na radnike je neopisiv. Ako radis za njih smatraju da moras da budes dostupan 24h/7. Svog slobodnog vremana nema. Za svoj zaradjeni godisnji odmor treba da se moli. Cak i povlace radnike sa godisnjeg odmora. Jer nema ko da radi, a godisnji zaboravi, proada. Sve u svemu uzas i katastrofa.