Prva faza je bila kratki telefonski razgovor od strane regruterske firme. Razgovarali smo o poziciji, mojim prethodnim iskustvima i veštinama koje su relevantne za ovu poziciju. Druga faza je bio HR intervju sa istim regruterom iz Ukrajine. Prošli smo kroz detalje o poziciji, klijentu za kog bih potencijalno radio (iz Izraela) i kako se moje iskustvo uklapa sa pozicijom. Obavešten sam da ću nakon ovog poziva dobiti NDA (ugovor o poverljivosti), koji bi otkrio ime klijenta/kompanije. Tokom intervjua, činilo se da je sagovornica odsutna, jer je često postavljala pitanja o temama koje sam već pokrio tokom svog prezentovanja. Izgledalo je kao da nije fokusirana ili da postavlja pitanja po unapred definisanoj listi. Sledećeg dana, dobio sam generički mejl o odbijanju. Odmah sam kontaktirao regrutera kako bih dobio konkretniji odgovor. Objasnila je sledeće (citiram): „As we discussed yesterday, the next step was for the team to make a decision on whether to move forward. Unfortunately, based on the current requirements, another candidate with more extensive QA experience was deemed a better fit for our client’s current business needs“. Ono što me je zbunilo jeste da ni u jednom delu opisa posla nije bilo zahtevano znanje iz QA-a. Takođe, nikada nisam dobio obećani NDA nakon drugog intervjua, iako je to trebalo da bude sledeći korak, sudeći po rečima regrutera. Sve u svemu, dosta razočaravajuće iskustvo i stiče se utisak das ova regruterska kompanija ne uzima u obzir mišljenja i brige kandidata.