Posao u SOVELSOFT D.O.O.: iskustva zaposlenih

Loše stvari: PozitivnoLjudi su jako profesionalni, ali i normalni za saradnju – što je retkost. Firma ima sjajne projekte i timove – izazovni su, ali baš zbog toga stalno učimo i rastemo. Posebno mi se sviđa što ulažu u ljude kroz svoju akademiju i razne treninge. Plate su fer, a fleksibilnost oko rada (od kuće, remote ili hibridno) stvarno pravi razliku. Kolege i atmosfera su najbolji deo – uvek ima podrške i dobre energije.ZamerkeProjekti su raznovrsni i izazovni, pa uvek ima nešto novo da se nauči – nekad to ume da bude izazovno, ali zapravo baš to donosi vrednost i motiviše da ideš dalje.

Loše stvari: Kako je izgledao proces1. Bio sam pozvan na telefon i dogovor je bio da se za ponedeljak zakaže intervju. U dogovoreno vreme sam se priključio na poziv, medjutim pošto 4min nije nikoga bilo, ponovo sam pregledao mail i video da je zapravo zakazan za utorak iako je bilo rečeno da će biti za ponedeljak. 2. Na intervju-u su bili TL-ka i još dvoje kolega. U jednom momentu sam u nekom kontekstu spomenuo tehnički intervju ( za sledeći krug ) gde me je odmah TL-ka prekinula i rekla kako nema sledećeg kruga, ovo su svi krugovi u jednom, i HR i tehnički, gde me je malo zatekla s obzirom da nije bilo to uopšte iskomunicirano unapred. 3. TL-ka se pojavila na kameri, dok su dvoje kolega bili uključeni van kamere, što je takodje delovalo neprijatno. Jedan kolega je sve vreme samo ćutao, dok je drugi u dva navrata pitao oštro neko pitanje, ja sam dao odgovor, nakon čega se povukao i nije učestvovao više. 4. Cela atmosfera je bila zategnuta, ni malo opuštena, osećala se baš tenzija. 5. TL-ka je tokom celog razgovora bila prilično odsečna, namrgodjena. U jednom momentu me pitala da li ja mislim da zaslužujem platu od 1300eura, pri tome je pozicija za Seniora. Ne razumem kakvo je to pitanje i šta je htela time da postigne, osim da stvori još neprijatniju atmosferu. 6. Najneprijatniji momenat je bio sledeći: Sve vreme odgovaram na sva njihova pitanja vrlo jasno i praktično gde me pita za koji senioritet sebe smatram. Na to odgovaram da sam jak Medior što se tiče manuelnog testiranja i API-eva, a što se tiče automatskog sam junior. Posle 15min namrgodjenog lica, nabacuje mini osmeh i pita me: "A je l' misliš da bi mogao voditi tim od pet ljudi?", gde je ja upitam: "Da li ste ironični?". Svestan sam da je to bila moja greška, ali izletelo mi je zbog sve te neprijatnosti koja je vladala razgovorom. I nije mi žao. Ne bih voleo da radim u takvom timu, sa takvim ljudima. Celo iskustvo je bilo užasno neprofesionalno, neprijatno i nategnuto.

Loše stvari: PozitivnoZaposlena sam u firmi već tri godine i veoma sam zadovoljna. Posao sam dobila odmah nakon završetka fakulteta, što mi je tada predstavljalo veliku priliku koju nisam imala u drugim kompanijama. Zahvaljujući dobro organizovanim treninzima i podršci mentora sa kojim sam svakodnevno radila, uspela sam brzo da savladam sistem. Time sam ostvarila brži napredak, a i plata se uvek povećavala u skladu sa mojim napredovanjem, kojom sam jako zadovoljna. Radim u okruženju pozitivnih i spremnih ljudi, gde se uvek nađe neko ko će pomoći. Smatram da je jedino važno imati volju za radom i napredovanjem – sve ostalo dolazi prirodno.ZamerkeU početku mi je radno vreme predstavljalo izazov, ali sam se vremenom navikla na tu dinamiku i sada mi odgovara.

Loše stvari: PozitivnoNakon zavrsenog RAF-a i vise od 15 kompanija kod kojih sam bio na razgovoru za zaposlenje, ljudi iz ove kompanije su jedini imali razumevanja za mene kao nekog ko je tek zavrsio fakultet i nema radno iskustvo. Svestan sam iz svog iskustva da mnoge kompanije ne vole ljude koji su tek zavrsili fakultet jer im stvaraju obavezu, i zato sam posebno zahvalan svima koji se svakodnevno trude da mi pomognu i nadam se da cu i ja moci isto tako da uzvratim sledecoj osobi kojoj bude pruzena sansa kao meni.ZamerkeNemam

Loše stvari: PozitivnoKada sam se zaposlila u ovoj kompaniji, nisam imala nikakvo predznanje o IT industriji. Uprkos tome, odlucila sam da dam sebi priliku i okusam se u ovoj oblasti. Na pocetku sam imala strah da nece biti dovoljno razumevanja za moje neiskustvo, ali vrlo brzo sam videla da to ovde nije slucaj. U vreme kada sam pocinjala nije postojala Akademija koju kompanija danas nudi, a koja sada pruza osnovno razumevanje programiranja i uvod u ocekivanja na klijentima. Moj prvi projekat bio je odlicna prilika da naucim, jer su kolege uvek pomagale kada je bilo potrebno. Nikada nisam imala osecaj da sam prepustena sama sebi ili „bacena u vatru“. Kasnije sam presla na potpuno drugaciji projekat, ali i tamo sam imala istu podrsku – kolege su sa strpljenjem i razumevanjem objasnjavale sve sto mi je bilo nepoznato. Ceo cilj kompanije je timski rad, da radimo zajedno i da pomazemo jedni drugima, i to se svakodnevno oseca. Ljude sa kojima radim dozivljavam kao svoje dobre prijatelje, jer smo stvorili odlican odnos zasnovan na poverenju i podrsci. Danas, nakon vise vremena provedenog u firmi, mogu da kazem da sam zaista zadovoljna. Plate su odlicne, a na kraju godine se dodatno nagradjuju oni koji su se posebno istakli i dali vise od ocekivanog, sto je praksa koju mnoge kompanije nemaju. Od kada sam pocela da radim imali smo i jedan team building i zaista se radujem sledecem.ZamerkeNemam zamerke.

Loše stvari: PozitivnoKompanija pruza sjajnu priliku ljudima bez iskustva da udju u IT svet i zapocnu karijeru.ZamerkeNema

Loše stvari: Pozitivno- Rad remote je ogromna prednost - Moguc je i rad van zemlje - Moguce je zaposliti se i bez prethodnog radnog iskustva ili strucnog obrazovanja, sto je dobro za nekog ko ima zelju da radi u IT industrijiZamerke- Niske plate bez obzira na prethodno iskustvo ili obrazovni stepen - Nema team buildinga - Ne grade nikakav odnos prema zaposlenima - Povecanje plate je najcesce uslovljeno produzetkom radnog vremena

Loše stvari: PozitivnoMoguć je rad od kuće, moguće zaposlenje bez prethodnog iskustvaZamerkeLoš menadžment, niske plate, nema bonusa, nema team-buildinga

Loše stvari: Kako je izgledao procesKako je izgledao moj intervju sa Sovelsoft-om (ili: Kako sam se preznojavao pred žirijem od petorice dok sam pokušavao da ne nestanem u fotelji) Dakle, sve je krenulo nevino. Poslao sam svoj CV na mejl Inforce akademije, jer nude super priliku – 3 meseca plaćene obuke, a posle toga posao u firmi Sovelsoft. Nema iskustva? Nema problema! Ili sam bar tako mislio… Usledili su testovi: logika,kritičko razmisljanje,engleski, matematika,pravi “mentalni Ninja Warrior”. Nije bilo lako, ali sam to nekako prošao. I taman kad sam mislio da je najgore iza mene… Došao je glavni intervju. Ulazim u prostoriju, pet ozbiljnih lica sede naspram mene. Atmosfera kao da odgovaram za krivično delo. Kažem: “Dobar dan.” Oni: (mrko klimaju glavama) Sednem. Tih deset sekundi pre prvog pitanja izgledalo je kao večnost. Tu je čak i profesor s mog bivšeg fakulteta (koji me, naravno, ne prepoznaje, jer me video svega par puta). Listaju moj CV, gledaju testove. Ja krećem da pričam o CNC mašinama, crtanju u CypCut-u, o praksi i iskustvu… Kad odjednom, jedan od njih preseče: “Dobro… a šta si ti nama spremio?” I tu… blackout. U glavi mi šuma iz onog čudnog psiho-testa (“trčiš kroz šumu, vidiš kocku…”), srce u petama, znoj kao da me neko poliva kantom. I umesto da izvadim neko genijalno pitanje ili pokažem inicijativu, ja krenem: “Pa… nisam ništa… spremio…” Ćutanje. Ja, oni. Pet sekundi večnosti. I onda – idemo dalje. Nastavim da pričam o poslu, kako sam pauzirao faks, o košarci koju sam trenirao… “Zašto si odustao?” “Društvo, izlasci, devojke, posao… manje vremena…” I taman mislim – evo, sad sam ljudima približio ko sam. Oni: “Zašto baš ti da budeš deo našeg tima?” Ja već spreman, bar mislim: “Mlad sam, željan da učim i da radim ovaj posao. Voleo bih da se oprobam u ovoj oblasti.” Jedan me gleda, i kaže: “A zašto TI?” Tu me preseče. Trema. Znojavi dlanovi. Glas mi nije moj. Oni svi sede, ozbiljni, čekaju. A ja kao da sam izašao iz sopstvenog tela i gledam scenu sa strane. Pitanje zvuči jednostavno, ali… “Ne znam.” – to je sve što sam rekao. I znao sam da je to kraj. Ali ne, priča nije gotova tu. Dok sam se dizao od tada već poznato neuspešnog razgovora, obaram stolicu, umrsim noge i skoro padnem. Bukvalno sam fizički “ispao iz IT-a.” Danas radim nešto drugo. Nisam u IT-u, nisam završio obuku, ali mozda jednog dana . Imam neke prijatelje koji su se zaposlili tu koji su bili zaposljeni oni su prosli kroz slicnu torturu ali kazu da pitanje “šta si nam spremio” i kakve veze ima to sa programiranjem nisu doziveli. Pisem Vam ovo da se nasmejemo zajedno mojoj gluposti voljan sam bio da podelim sa nekim.