Dobre stvari: Dobro je samo kada nađete novi posao i pobegnete od nih.

Loše stvari: Odnos prema radniku je katastofa!!! Radi se bez pauze, bez slobodnih dana. U nekim lokalima se od radnika traži da na posao dolaze po pola sata ranije (pre početka smene), pa ako tome dodamo da se ostaje posle kraja radnog vremena kako bi se lokal sredio i sve ostalo, ispada da radimo skoro 9h dnevno, a plaćeni smo za 8h. To znači da se nama na mesečnom nivou ukrade nekoliko dnevnica. Ali zato se niko od nadležnih nije potresao što se svakodnevno radi bez pauze tamo gde nema dovoljno radnika, a tamo gde ih ima opet nije redak slučaj da se pauza prekida pre isteka kako bi se radilo jer tobože nešto je stiglo od robe, uvek ima posla itd. Meni je poslovođa nedavno doslovno rekla da idem na pazu, ali uz odvratnu opasku „pojedi nešto na brzinu i vrati se na kasu“. Bruka i sramota! Svi istekli rokovi, sve krađe i manjkovi se bezočno svaljuju na teret radnika, čak i novih koji su tek počeli da rade i koji svakako ne mogu biti krivi za nešto što se desilo pre njihovog dolaska. A to je idealno za nepoštene poslovođe, njihove zamenike i šefove smena – kojih još kako ima u Amanu. Radnike stalno šetaju po lokalima na ispomoć, niko ne gleda da li se ide iz druge u prvu, i nikoga nije briga za vaše potrebe i privatne obaveze. Očito misle da se naš život svodi na rad u Amanu. Radnike, osim onih starih, drže na ugovorima od mesec dana, čime ste prakitčno onemogućeni da imate bilo kakvu korist od svojih plata, pošto ne možete imati dozvoljeni minus, pozajmnice ili kredit od banke, i uvek vas drže u neizvesnosti. Ugovor za stalno se teško dobija i morate mesece provesti i trpeti sve i svašta do tada. Radnike teraju da varaju kupce na kasi, da se brišu rokovi, a onda radnici moraju da trpe gnev kupaca koji shvate da su prevareni. Radnicu su pod stalnim pritiskom i nije nikakvo čudo da se kupci žale kako su radnici neljubazni jer ne znaju kroz šta sve prolaze u toku samo jednog radnog dana. Stojimo po 8h dnevno, nemamo pauze, radimo i vikednom pune smene… Normalno je da budemo takvi. Srećom dala sam otakaz i nekako ću da izguram ovaj otkazni rok. Ovde neka radi samo onaj ko zaista mora, inače bežite od ovih što dalje.