Rad od kuce. I tu bi se prica o pozitivnim iskustvima zavrsila.

Sama cinjenica da su iz kompanije zamolili da klijentu za koga radimo ne saopstavamo da rad obavljamo od kuce dovodi u pitanje ozbiljnost i profesionalizam svih koji ovde vode projekte. Menadzeri koji su se nekim cudom nasli na tim pozicijama ne razumeju kako treba da funkcionise radna organizacija, pa stoga nisu bile retke situacije da ovlascenja prebacuju na zaposlene koji su im podredjeni, svesno stvarajuci hijerarhiju medju samim agentima podrske, u cemu nije bilo nikakve logike. Rec je dakle o selektivnom i tendencioznom davanju ovlascenje pojedincima koji su odjednom postajali nadredjeni svojim kolegama, kontrolisali njihov rad i odlucivali o njihovim pauzama (?!) iako to nigde u ugovoru nije pisalo. Sva ukazivanja da je takav nacin rada neodrziv, nelogican i nefer nisu urodila plodom i jos su vise kvarila radnu atmosferu. Za sve vreme rada nikakav feedback nisam dobio od svojih nadredjenih, nista od dogovorenog nije ispostovano, kako tokom onboarding perioda, tako i kasnije. Tako na primer laptop koji se u jednom trenutku pokvario (problem sa zvucnikom) nikada nije zamenjen uprkos uveravanjima da ce mi drugi biti poslat. Sve se zasnivalo na familijarnom i protekcijskom odnosu po kome oni sa kojima smo u boljim odnosima mogu i da imaju menadzerska ovlascenja, dok oni koji su tek stigli u kompaniju ima da cute i slusaju, jer nam se tako moze.