Dobre stvari: Trenutno nista. Firma koja vrsi ispitivanje tacke pucanja radnika zasluzuje javnu i pravnu osudu (sto ce i dobiti)

Loše stvari: CEO/vlasnik: izgubljen slucaj Kineski menadzment: gomila nesposobnjakovica koji dobiju fje menadzera/sefova posle 6 meseci/godini dana u firmi a ne znaju osnovne stvari u polju publishinga. Primera radi, menadzer casopisa ne zna ko su najveci competitori u toj oblasti (nije cula za Nature npr). Kineski direktor kancelarije: ignorise svaki pokusaj komunikacije, sve se svodi na smeskanje i ignorisanje mejlova. Srpski menadzment: Poltroni Kineza, tu samo da prime pare, nivo SNSa. Treba biti veliki beskicmenjak da bi ignorisao probleme zaposlenih koji su jako ozbiljni, na nivou teskog mobinga. NAJVAZNIJE: u procesu je socijalni eksperiment u kome kineski i domaci menadzment testiraju mentalnu izdrzljivost zaposlenih. Teraju zaposlene sa dobrim rezultatima da dodju u kancelariju svaki dan, dok ostatak sectiona ne dobija nikakav poziv. Radi se diferencijalni tretman zaposlenih u kome postoje kontrolne i eksperimentalne grupe pa se onda prati ponasanje zaposlenih u skladu sa ekperimentalnom grupom u koju su smesteni. Ako hocete da budeti misevi u kinesko/srpskom eksperimentu, ovo je pravo mesto za vas.. Kola idu ubrzano nizbrdo, firma vrsi socijalne eksperimente nad ljudima, testiraju koji je prag psihicke izdrzljivosti