Loše stvari: Kako je izgledao procesPrvi korak je bio HR intervju sa menadzerkom tima i HRom, generalno upoznavanje. Drugi korak je tehnicki intervju sa generalnim pitanjima iz SQLa.

Loše stvari: Kako je izgledao procesHiring tim šalje Gorilla Test na punom, naprednom engleskom jeziku, koji traje sat vremena. Test ima vremenska ograničenja za svaki blok pitanja. Stručna pitanja su vrlo intuitivna i lako prolaze. Međutim, posle njih slede pitanja iz logike i “upravljanja podacima” koja nemaju nikakve veze s poslom i zahtevaju toliko napredan engleski da bi čak i „native“ govornici morali dobro da se potrude. Nakon toga, hiring tim samo pregleda test i javi da li ste ga prošli ili niste. Ako tražite dodatno pojašnjenje, usled odbijanja nikada ne šalju nikakav odgovor.

Loše stvari: Kako je izgledao procesSlanje CV-a, obavestenje o pregledu prijave, telefonski poziv i zakazivanje intervjua, prvi krug selekcije, drugi krug selekcije…

Loše stvari: PozitivnoAko imaš 20 godina bolje nego pumpaZamerkeUgovori se produžavaju na mesec dana, jer se neretko ljudi zapošljavaju samo da se reši nagomilani posao, nakon čega sledi otkaz. Tokom intenzivnog perioda obavezan je prekovremeni rad. Plata je mizerna, a važi za bolje u M Plusu. Postoji bonus, za koji se na svaki način trude da ga ukinu - čak su se hvalili ukidanjem bonusa trudnici. Nestručan menadžment i loša organizacija koja se uvek pravda zahtevima klijenta, a samo dokazuje spremnost da se nauštrb radnika gradi lični imidž kod višeg menadžmenta. Ne postoji plan razvoja veština i karijere, sve se svodi na birokratiju. Kriterijumi su nejasni - ukoliko im se ne dopadaš uvek mogu pronaći nešto da ti zamere, ukoliko im se dopadaš – podsticaće te ka napredovanju uprkos lošem radu. Prisutan je nepotizam, elitistički i patronizujući odnos prema agentima. Iako je posao u potpunosti remote, mogu napredovati samo ljudi koji dolaze u kancelariju = diskriminacija. Kritika/nezadovoljstvo se ne prihvata i svrstava te u 'konfliktne', napreduješ ako si 'yes man'. Na mrežama se prikazuju kao brižni, dok na kompanijske događaje dolaze samo menadžeri+ulizice. Drugi ne žele da troše slobodno vreme i novac u okruženju gde nisu cenjeni, da bi firma gradila imidž. Mnogi (ex)zaposleni imaju loše iskustvo ali neće podeliti iz straha ili želje da zaborave. Radnici se tretiraju kao potrošna roba koja treba da bude zahvalna što je uopšte zaposlena.

Loše stvari: PozitivnoSamo odgovor nakon intervjua.ZamerkePlate preniske, doslovno prezivljavanje. Ne ceni se znanje jezika kao ni tehnicke vestine. Ne postoji mogucnost napretka, kao ni bonusi, svi smo isti bez obzira na znanje i trud. Za obroke za mesec dana se isplacuje toliko da mozes maksimum 3 dana da kupis obrok u kantini u firmi. Sve se gleda u milisekundu, a uslovi nikakvi! Smene lose.

Loše stvari: Kako je izgledao procesPoziv na razgovor i testiranje iz oblasti logike i matematike. Više kao test inteligencije. U kampusu na NBg, test sam radio u pisanoj formi,dobili smo desetak stranica sa pitanjima i olovku da odgovorimo. Oko 45 min je trajalo. U drugom krugu je bio test iz Excella, i engleskog jezika,govornog. I u trećem krugu razgovor sa menadžerom tima. Nakon toga ide beckground check i potpisivanje ugovora. Proces do samog potpisivanja ugovora, od prvog poziva može da traje više od mesec dana.Budite strpljivi.

Loše stvari: Kako je izgledao procesIma vise krugova, HR, tehnicki, tehnicki sa menadzerom i ponuda. Kontaktiran sam preko linkedina. Razgovor sa HRom prijatan i bez tenzija. Razgovor sa tehnickim licem je bio onako, pozicija je bila nesto jaca od mog senioriteta, ali ako to zanemarimo, tu je bilo nekih izmena sa njihove strane pa deluje da covek uopste nije zeleo da bude tu. Verujem u njegovo znanje, ali deluje nateran na intervju i previse ocekuje iz perspektive njegove pozicije (dev). Sve je bilo ok u sustini i to je bio jedan normalan razgovor sa nesto tehnickih pitanja, sto SW sto HW, kao i o mom dosadasnjem iskustvu. Nisam pozvan dalje.

Loše stvari: Kako je izgledao procesUpoznavanje sa biografijom (HR) > Uzi krug skills intervju (ljudi iz produkciije) > poslednji krug thnicki intervju (ljudi iz produkcije5)

Loše stvari: PozitivnoFleksibilno radno vreme, 28 dana odmora + 7 sick dayeva, sto je fakticki 35 dana efektivnog odmora. Fitpass, masaza u firmi, odlicna plata za juniora. Generalno rad je bez nekog prevelikog stresa, a ko zeli da bude u komfort zoni, moze bez problema. Idealno mesto za prve dve godine karijere.ZamerkeGlavna zamerka su prespora povecanja plate, jednom godisnje ako dobijes preko 10% si na konju. Rad iz kanca je obavezan 3 puta nedeljno

Dobre stvari: Ne znam

Loše stvari: Postoji sistem kaznjavanja, a sistem nagrade ne.. Totalna dezorganizacija, svi rade sve

Loše stvari: PozitivnoKolege su fine, prilike za internacionalna poznanstva su brojne. Za radnike korisničke podrške stvarno je super vajb i dobri su uslovi. Ja sam svoju priču sa firmom počela kao radnica korisničke, pa sam napredovala u marketing. Generalno je dobar vajb u kancu.ZamerkePovremeno bez nekog većeg razloga menadžment vrši pritisak i stvara tenziju. Forsiranje rada iz kancelarije je bilo nepotrebno.

Loše stvari: Kako je izgledao procesPrvi korak selekcije podrazumeva razgovor sa Chief People and Culture Officer-om. Tu sam imao prilike da čujem malo više o firmi i po nešto o samoj poziciji. Prošao sam u sledeći i poslednji krug selekcije koji je bio u prostorijama firme. Na tom tehničkom razgovoru sam, pored osobe koja me je već intervjuisala, upoznao i CTO-a firme. On mi je više predstavio poziciju sa tehničkog aspekta i detaljno mi opisao kako je sve organizovano u samoj infrastrukturi firme. Rečeno mi je da ne moram znati sve od samog starta, te da će mi biti pružena sva moguća podrška - kako od učenja i obuke, tako i do ukazivanja strpljenja s obzirom da je tech stack dosta kompleksan. To je sve zvučalo bajno i sjajno, tako da je slutilo na to da ću dobiti priliku da radim u ovoj firmi. Već sutradan mi je stigla maltene generička odbijenica gde je rečeno sledeće: "Nakon finalnog intervjua, odlučili smo da u ovom trenutku ne nastavimo dalje s tobom u procesu. Glavni razlog je što nam je za ovu konkretnu poziciju potreban neko sa više iskustva upravo sa tehnologijama i sistemima koje trenutno koristimo." Kada sam pitao za malo više detalja, nisam dobio nikakav odgovor i deluje da je osoba sa kojom sam komunicirao (Chief People and Culture Officer), prosto nestala čim mi je prosledila finalni feedback. Ovo me je ostavilo zatečenim i zbunjenim, pošto mi je jasno rečeno da imam dobru podlogu za ovu poziciju, kao i da će me naučiti sve ostalo gde postoje određene "rupe u znanju". Ako im je potreban neko iskusniji (iako imam 5 godina iskustva kao Linux admin), onda su to mogli odmah da istaknu, a ne da dolazim tamo i bezveze trošim vreme - kako svoje, tako i njihovo. Firma i kolektiv deluju obećavajuće, ali bojim se da transparentnost nije baš jača strana ove firme. Šteta...Pitanja sa intervjua Kako bi opisao ulogu proxy-a?

Loše stvari: PozitivnoU pocetku deluje da je sve super, i moze da neka verzija drzavnog posla gde se jedva radi i bleji se i prima se neka omanja platica kome je to okej.ZamerkePlata je tuzno mala, napreduje se tako sto imaju employee performance review na 12 meseci, gde su metrike jako lose, i ako prodjes sve dobije 100-200 e povisicu, i to uspe jako mali broj ljudi.

Loše stvari: PozitivnoRadila sam u Bluegridu neko vreme i iskreno, ono što mi se najviše svidelo su ljudi. Ekipa s kojom sam bila je stvarno bila opuštena, bez ikakvog mikromenadžmenta i sa stvarno prijatnom, drugarskom atmosferom. Niko ti nije stajao nad glavom, što mi je baš značilo. Imala sam prostora da učim kada nije bilo posla i da radim na nekim stvarima koje su mene zanimale. Kancelarija je mala ali prijatna, super je za dolazak jednom ili dva puta nedeljno – više zbog druženja nego zbog posla. Ima i one male staklene sobice gde možeš da se zaviješ i radiš u miru, što je meni baš prijalo. Rad od kuće je ogroman plus i niko te ne pritiska da dolaziš. Takođe, privatno zdravstveno osiguranje je super stvar, to cenim kod svake firme.ZamerkeIako su mi kolege bile okej, moram da priznam da mi se nikako nije dopao način na koji HR i menadžment komuniciraju. Sve deluje kao neka lažna korporativna priča – "mi smo porodica", "uvek smo tu za vas", a zapravo osećaš da nisi deo tima, već broj u tabeli. Devojka iz HR-a mi je delovala kao da stalno ima skriptu iz koje čita, nikada normalna, opuštena rečenica, uvek neki prenaglašeni formalizam koji te više udalji nego što pomogne. Projekti brzo postanu dosadni jer se teško prelazi na nešto drugo. Ja sam radila na jednom zanimljivom projektu, ali čim sam poželela da istražim nešto novo – nije bilo šanse. Deluje kao da su svi putevi zatvoreni osim onog koji ti je od starta dodeljen. Bluegrid mi je ostavio utisak agencije, ne IT firme. Oni te zaposle za klijenta, i to je to. Nema tu razumevanja za karijerni rast ili neku dublju povezanost sa projektom. Klijent te plaća kao inženjera, ali si za njih samo "resurs", a za Bluegrid si samo "Srbije". Ako imate ambiciju, dodatna interesovanja ili želite da napredujete i istražujete šta vas zanima – ovo verovatno nije mesto za vas. Možda jeste za one koji vole rutinu, tihi rad od kuće i korporativni "fake smile" mindset. Ja sam se brzo zasitila i poželela nešto više.

Loše stvari: PozitivnoOdlicna radna atmosfera, dobar odnos sa kolegama.ZamerkeManji nedostatak komunikacije u odredjenim situacijama.

Loše stvari: Kako je izgledao procesKako je izgledao moj intervju sa Sovelsoft-om (ili: Kako sam se preznojavao pred žirijem od petorice dok sam pokušavao da ne nestanem u fotelji) Dakle, sve je krenulo nevino. Poslao sam svoj CV na mejl Inforce akademije, jer nude super priliku – 3 meseca plaćene obuke, a posle toga posao u firmi Sovelsoft. Nema iskustva? Nema problema! Ili sam bar tako mislio… Usledili su testovi: logika,kritičko razmisljanje,engleski, matematika,pravi “mentalni Ninja Warrior”. Nije bilo lako, ali sam to nekako prošao. I taman kad sam mislio da je najgore iza mene… Došao je glavni intervju. Ulazim u prostoriju, pet ozbiljnih lica sede naspram mene. Atmosfera kao da odgovaram za krivično delo. Kažem: “Dobar dan.” Oni: (mrko klimaju glavama) Sednem. Tih deset sekundi pre prvog pitanja izgledalo je kao večnost. Tu je čak i profesor s mog bivšeg fakulteta (koji me, naravno, ne prepoznaje, jer me video svega par puta). Listaju moj CV, gledaju testove. Ja krećem da pričam o CNC mašinama, crtanju u CypCut-u, o praksi i iskustvu… Kad odjednom, jedan od njih preseče: “Dobro… a šta si ti nama spremio?” I tu… blackout. U glavi mi šuma iz onog čudnog psiho-testa (“trčiš kroz šumu, vidiš kocku…”), srce u petama, znoj kao da me neko poliva kantom. I umesto da izvadim neko genijalno pitanje ili pokažem inicijativu, ja krenem: “Pa… nisam ništa… spremio…” Ćutanje. Ja, oni. Pet sekundi večnosti. I onda – idemo dalje. Nastavim da pričam o poslu, kako sam pauzirao faks, o košarci koju sam trenirao… “Zašto si odustao?” “Društvo, izlasci, devojke, posao… manje vremena…” I taman mislim – evo, sad sam ljudima približio ko sam. Oni: “Zašto baš ti da budeš deo našeg tima?” Ja već spreman, bar mislim: “Mlad sam, željan da učim i da radim ovaj posao. Voleo bih da se oprobam u ovoj oblasti.” Jedan me gleda, i kaže: “A zašto TI?” Tu me preseče. Trema. Znojavi dlanovi. Glas mi nije moj. Oni svi sede, ozbiljni, čekaju. A ja kao da sam izašao iz sopstvenog tela i gledam scenu sa strane. Pitanje zvuči jednostavno, ali… “Ne znam.” – to je sve što sam rekao. I znao sam da je to kraj. Ali ne, priča nije gotova tu. Dok sam se dizao od tada već poznato neuspešnog razgovora, obaram stolicu, umrsim noge i skoro padnem. Bukvalno sam fizički “ispao iz IT-a.” Danas radim nešto drugo. Nisam u IT-u, nisam završio obuku, ali mozda jednog dana . Imam neke prijatelje koji su se zaposlili tu koji su bili zaposljeni oni su prosli kroz slicnu torturu ali kazu da pitanje “šta si nam spremio” i kakve veze ima to sa programiranjem nisu doziveli. Pisem Vam ovo da se nasmejemo zajedno mojoj gluposti voljan sam bio da podelim sa nekim.

Loše stvari: PozitivnoTop firma, puno pametnih ljudi, dosta moze da se nauciZamerkeSlab kes, konkurenti po beogradu ciji su kriterijumi slicni nude dosta bolje pare.

Loše stvari: Kako je izgledao procesPrijavio sam se na oglas i nakon nekih nedelju ipo-dve dana mi se javila HR za inicijalni intervju, fidbek sam dobio nakon 4-5 radnih dana za drugi krug sa klijentom, a 2 dana nakon finalnog intervjua dobio sam ponudu. Još uvek čekam ponudu od druge kompanije, pa da se odlučim, ali sve u svemu odličan proces i prijatno iskustvo. Ponuđena plata je isto pristojna, ne mogu da kažem tačno ali nije ispod 750 evra.

Loše stvari: PozitivnoZamerkeObzirom da je u pitanju IT inženjerska firma, odnos između broja nebitnih radnih mesta i onih koji rade realan inženjerski posao je nerealno veliki, nažalost u korist prvih. Poslednjih godina previše metafora i praznih priča iz šupljeg u prazno od novozaposlenih prodavaca magle koji su tu dovedeni da "optimizuju procese", osim plate i uslova rada razume se. Nerealna očekivanja stalne dostupnosti i kratki rokovi za juče te tenzije i pritisci ne ostavljaju mesta za zdravi balans poslovno-privatno. Među inženjerima (ne svim) neretko ima majstorske sujete i premeravanja (znanja). Dobra firma za studente koji su tek završili fakultete da se kale godinu ili dve dana i da nakon toga traže nešto bolje i plaćenije. Stariji od 25 godina, a koji nisu skloni mazohizmu, treba da zaobiđu ovu kompaniju.

Dobre stvari: Ima dosta obuka, timski duh, plata, godišnji i slobodni dani, razumevanje nadređenih, bonus za ostvareni učinak.

Loše stvari: Što nekad tolerišu neke ljude koje recimo ne treba tolerisati.. Jako dobra firma gde se dosta radi na razvoju zaposlenih.